Težak rastanak od monopola

Sektor telekomunikacija i informaciono-komunikacionih tehnologija je jedna od oblasti sa najvišim i najbržim rastom u Evropi. Savremeno poslovanje, kao i celokupan život postali su nezamislivi bez efikasnog, stabilnog i ekonomičnog sistema telekomunikacija. Profiti vodećih kompanija u toj sferi broje se u milijardama, što kroz poreze, uveliko doprinosi opštem razvoju društava sa razvijenim sektorom telekomunikacija.

Srbija, kao potencijalni kandidat za ulazak u Evropsku uniju, kao jedan od zadataka ima da postojeći sistem telekomunikacija približi zapadnim standardima. Dokle se došlo?

Usvajanjem Statuta Agencije za telekomunikacije na sednici Vlade Republike Srbije održanoj krajem jula, otklonjena je i poslednja prepreka da Agencija počne sa radom, a zakonski rok za to je 27. avgust. Pored ogromnog posla koje će ovo regulativno telo imati oko preispitivanja dozvola za rad elektronskim medijima, što je ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić naveo kao prioritet, Agenciji, kada završi sve administrativne poslove oko konstituisanja, predstoji puno rada na uređivanju stanja oblasti fiksne i mobilne telefonije, kao i Interneta.

Međutim, dok Agencija ne počne sa izdavanjem licenci za rad novih operatera, Telekom, koji je u okolnostima monopola preuzeo na sebe regulativnu ulogu u sferi fiksne telefonije i Interneta, očigledno nastoji da i dalje reguliše tu oblast. Naime, kako tvrde neki Internet provajderi, u poslednjih par nedelja praktično je zaustavljeno izdavanje dozvola za Internet, što se dovodi u vezu sa politikom Telekoma, koji na taj način „kupuje vreme“ do početka rada Agencije. Kako tvrde poznavaoci prilika, o namerama Telekoma da zadrži primat govori i imenovanje Dragane �určić za zamenika ministra za kapitalne investicije, zaduženog za sektor telekomunikacija, koja je pre tog imenovanja radila u Direkciji za strategiju Telekoma. Iako zamišljena kao potpuno nezavisno telo, kako od političkih struktura tako i od interesnih grupa, ono što je odmah bacilo senku sumnje na njen kredibilitet je nedavni sastanak Upravnog odbora Agencije sa direktorom Telekoma Draškom Petrovićem, što je inače prvi zvanični sastanak UO od njegovog konstituisanja.

Da bivši monopolista nastoji da zadrži svoje monopolske pozicije nije ništa novo, i to je praktično bio slučaj u svim zemljama koje su usvojile konkurenciju kao model u sferi telekomunikacija. Najveći kamen spoticanja u prelasku sa jednog na drugi sistem je takozvani proces interkonekcije (ustupanje postojeće infrastrukture drugim provajderima), ili „deregulacije lokalne petlje“. Naime, nerealno je očekivati da će Telekom dobrovoljno spustiti cene usluga korišćenja svoje mreže.

O tome govore i ponašanja bivših monopolista u zemljama zapadne Evrope, protiv kojih su agencije pokretale sudske postupke. Međutim, do poražavajućih činjenica kada je domaći sektor telekomunikacija u pitanju dolazimo kada se uporedimo sa državama u okruženju. Jedan od primera je Crna Gora, gde je postojeća mreža fiksne telefonije u potpunosti digitalizovana, dok je procenat ostvarene digitalizacije u Srbiji svega 73,8 odsto. Pored toga, valja spomenuti da u Crnoj Gori Agencija za telekomunikacije postoji još od marta 2001. godine. Puna digitalizacija ostvarena je i u Makedoniji, Hrvatskoj i Sloveniji.

Gde smo u odnosu na region mogli smo da se uverimo na Konferenciji o telekomunikacijama u zemljama centralne i jugoistočne Evrope nedavno održanoj u Beogradu, u organizaciji EastEuro Link-a. Naime, na konferenciji je bilo reči o čitavom nizu servisa koji kod nas još ne postoje ni u planovima. Dok u Srbiji još „mučimo muku“ sa dvojnicima, Hrvatska ima čak četiri operatera fiksne telefonije, a od novih servisa korisnici su dobili uslugu takozvane „video telefonije“ putem 3G mobilne mreže. Postupak interkonekciije davno je okončan, a od skoro je uvedena i mogućnost „prenosivosti broja“, gde pri prelasku od jednog operatera drugome pretplatnik zadržava stari broj, kao i prilikom selidbe na drugu adresu. Što se Slovenije tiče, veliki broj korisnika gleda televiziju putem Internet protokola, dok Internet telefonija i usluge VOIP-a (zbog izuzetno niske cene) polako prete da postojeći sistem telefoniranja potpuno izbace iz upotrebe. Upoređujući profite ostvarene u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija dolazimo do podatka da je to industrija sa najvišim rastom u Sloveniji, i da doprinosi rastu bruto društvenog proizvoda sa čak 40 odsto. U Srbiji je rast u ovom sektoru u prošloj godini iznosio 24 odsto.

Ono čime bi Srbija mogla da se pohvali jesu još uvek veoma niske cene telefoniranja, nekoliko puta niže nego u okruženju. Međutim, reč je isključivo o ceni lokalnih poziva, dok su međunarodni pozivi znatno skuplji nego u okolnim državama. Poznavaoci prilika tvrde da će uvođenjem novog operatera i te cene, zbog pojave konkurencije, pasti. Vojislav Rodić, član radne grupe za izradu Strategije o telekomunikacijama do 2007. godine kaže za Ekonomist da se, očekujući konkurenciju, Telekom već duže vreme priprema za rebalans tarifa. Po novom sistemu, svi pozivi unutar zemlje računaće se kao lokalni i koštaće više nego sada, dok će razgovori prema inostranstvu pojeftiniti. Pored niskih cena, Srbija ima zavidan stepen pokrivenosti društva telefonskom mrežom. Posle Slovenije (41,8 odsto) i Hrvatske (37,8 odsto) Srbija je sa ostvarenom penetracijom od 35 odsto, ispred svih drugih zemalja, i to ne samo u regionu, već u celoj Istočnoj Evropi. Inače, da Telekom počinje da biva svestan važnosti uvođenja novih servisa, govori i postavljanje prvih „Internet govornica“, na Petrovaradinskoj tvrđavi, kao i kod Beogradske arene. Govornice pružaju mogućnost korišćenja usluga telefona, e mail-a i Interneta, a sve usluge aktiviraju se ubacivanjem obične halo kartice. Još uvek nije utvrđeno koliko će se ova usluga naplaćivati, ali kako kažu nadležni iz Telekoma, cena bi trebalo da bude oko tri dinara po minutu. Najavljeno je postavljanje 200 ovakvih govornica širom zemlje, a brzina prenosa podataka biće 64 kilobajta u sekundi.