Monopolisti kažnjavaju građane

Prošlo je dve godine od kako je usvojen Zakon o telekomunikacijama, ali se on ne primenjuje u praksi. I to govori koliko Vlada nije svesna da je potrebno liberalizovati tržište i uvesti trećeg operatera u telefoniju kako bi impulsi bili jeftiniji. Nema ni strategije šta treba uraditi da bi se građanima obezbedio pristup računarima. Srpski političari ne shvataju da je na Lisabonskom samitu odlučeno da Evropa do 2010. godine postane najkonkurentnija na svetu, zahvaljujući informatičkim tehnologijama.

Srpske telekomunikacije komplikuju odnosi tri telekomunikacione kompanije JP PTT "Srbija", Telekoma i Mobtela. JP PTT Srbija, kao vlasnik 80 odsto Telekoma, ima tri ozbiljna problema. Prvi je upravljanje "Telekomom", zbog činjenice da se Upravni odbor ovog preduzeća tek nedavno prvi put sastao posle tri godine. Zatim, PTT je suvlasnik u oba mobilna operatora, što nije dozvoljeno ni starim Zakonom o sistemima veza, ni novim Zakonom o telekomunikacijama, a nije saglasno ni direktivama EU. Ne treba ni pominjati kristalno jasan sukob interesa PTT-a jer je suvlasnik direktnog konkurenta na mobilnom telekomunikacionom tržištu - Mobtela.

Osim toga, 9. juna ove godine ističe ekskluzivno pravo na fiksnu telefoniju koji Telekom ima na osnovu akcionarskog sporazuma i nikome u ovoj oblasti nije jasno šta će se tada dogoditi, da li će vlast odlučiti da se tržište liberalizuje. Još teže je prognozirati da li će svetske telekomunikacione kompanije zaista "nagrnuti" u Srbiju.
Ipak, privatizacija se izgleda odvija na mala vrata preko kablovske televizije kompanije Džordža Sorosa koji je od Telekoma iznajmio kanalizaciju za postavljanje kablovsko-distributivnog sistema, odnosno optičkog kabla za priključenje kablovske televizije po povoljnijim cenama nego PTT-u, iako je većinski vlasnik Telekoma. Osim toga, SBB ulaže i u izgradnju lokalne petlje, odnosno mreže od centrale do korisnika, dok je težište Telekomovih investicija bilo na obezbeđenju mreže do centrala. Zbog toga nije bio u stanju da priključi nove korisnike pa po tom osnovu nije ni sticao dohodak.

- Kada istekne pravo na monopol u junu, SBB će konkurisati za dozvolu, kaže Branislav Anđelić, bivši direktor Agencije za unapređenje interneta, i verovatno će je dobiti.- Spekuliše se da se izbor regulatornog tela za telekomunikacije odlaže upravo zbog toga da bi SBB uspeo da završi potrebne radove. Ne treba sumnjati da će SBB, čak iako nakon liberalizacije u Srbiju dođe Dojče Telekom, tehnološki kasniti nekoliko godina. Posledica ovakvog razvoja Telekoma, iz koga je gotovo isključena izgradnja lokalnih petlji, je i ta što se smanjuje vrednost ove kompanije.

Iz ove priče ne treba izuzeti ni internet koga u Srbiji koristi samo 650.000 ljudi i koji se može koristiti, bez smetnji i šumova, samo ako se kvalitetno izgrade lokalne petlje, odnosno širokopojasne, koje, istovremeno, mogu da obezbede protok na desetine informacija. Između ostalog, internet obezbeđuje i mogućnost da se razgovara po cenama koje su i do deset puta niže nego preko telefona, pa Engleska planira da za nekoliko godina skoro ne koristi telefone u tu svrhu. Osim što ne postoje tehničke mogućnosti za korišćenje interneta, ni odnosi "Telekoma" i internet- provajdera nisu pravno regulisani zbog načina na koji nacionalni operater tumački ekskluzivna prava koja mu pripadaju na osnovu osnivačkog ugovora. U većini slučajeva operatori posluju na osnovu sudske registracije o pružanju usluga u telekomunikacijama. Vrlo mali broj mreža izgrađen je na osnovu valjanih dozvola.

Inače, prema proceni Radne grupe Ministarstva za kapitalne investicije za izradu Strategije razvoja telekomunikacija u Srbiji od 2004. do 2007. potrebno je, u tom periodu, ukupno uložiti 2,4 milijarde evra u sve segmente ove oblasti.

- Način funkcionisanja srpskih telekomunikacija suštinski se nije promenio još od perioda Josipa Broza Tita. Sve donedavno imali smo na snazi Zakon o sistemima veza i još je na snazi koncept "jedna država, jedan Telekom". U oblasti fiksnih telekomunikacija postoji monopol jednog operatora, u mobilnim imamo praktično samo dva, a u oblasti pravne regulative imamo potpunu nezainteresovanost države da suštinski poboljša stanje i pospeši konkurenciju - kaže Slobodan Marković, predsednik Centra za razvoj interneta.
Konkurencija je, s druge strane, u zemljama EU ubrzala razvoj telekomunikacija, a to je spustilo cene impulsa za građane u proseku za više od 70 odsto. Primera radi, ranije je minut razgovora između Brisela i Dablina koštao jedan evro, a sada je 15 evrocenti.

- Mi, na žalost, trpimo, zbog inertnosti države. Ona je najveći problem, jer treba da stvori uslove za konkurenciju. Pre svega, potrebna je snažna politička volja da se liberalizuje tržište - tvrdi Marković.

Prema njegovoj proceni, mnogo faktora utiče na državu da održi postojeće stanje, a prvenstveno je to strah od promena i tradicionalna nezainteresovanost, kao i različiti interesi.

- Više puta sam slušao izjave kako bi reformu telekomunikacija trebalo da uradimo kao poslednju stavku na našem putu za EU. To ne možemo poslednje da uradimo, jer je poenta u tome što naš svakodnevni život sve više zavisi od komunikacija. Jeftine i dostupne komunikacije su ono što nama u Srbiji danas treba. Mnogo je jednostavnije, čak i sa političke tačke gledišta, liberalizovati oblast telekomunikacija, nego, na primer, elektroenergetski sektor zbog viška nezaposlenih koje treba otpustiti - navodi Marković.

Prema rečima Vojislava Rodića, člana Radne grupe za izradu Strategije razvoja telekomunikacija, glavni problem je nerazvijena telekomunikaciona infrastruktura, ali je stvarna kočnica pravni okvir.

- Još aprila 2003. donet je Zakon o telekomunikacijama. Prema njegovim odredbama, 30 dana je rok da vlada predloži Skupštini Srbije članove Agencije za telekomunikacije, a 60 dana je rok da se UO Agencije konstituiše. Dve godine kasnije mi još nemamo Agenciju. U 2004. Ministarstvo za kapitalne investicije slalo je sedam do devet puta predlog za članove Agencije. Nijedan od tih predloga nije odbijen, ali nije ni dolazio na sednicu vlade. Problem je bio politički. Napokon je jedan predlog došao do skupštinskih tela i sada je u toku rasprava u skupštinskim odborima. Toliki period bez Agencije upućuje nas na to da oni koji odlučuju o tome ne žele da se ona formira jer im odgovara postojeće neregulisano stanje u kome je sve dozvoljeno i sve je zabranjeno, kako se kome svidi - kaže Rodić.

Prednost važećeg Zakona o telekomunikacijama je upravo konstituisanje Agencije kao regulatornog tela. - Imamo Zakon koji se ne sprovodi i to ostavlja široko polje za najrazličitija tumačenja. Jako je veliki broj i malih i velikih operatera svih vrsta, koji željno iščekuju 9. juni kada treba da istekne monopol "Telekoma". Ukoliko bi došlo do produženja monopola, to bi bio "prst u oko" EU, da bi mogli da se oprostimo i od čuvene Studije o izvodljivosti - navodi Rodić.
Marković upozorava da će se "Telekom" svakako zalagati da zadrži postojeće stanje, pravdajući se da nije spreman za tržište, konkurenciju, što ova kompanija i "provlači" kroz medije. - Oni su inertna, velika firma, imaju monopol i prirodno je očekivati da se bune protiv toga. Ali, mi kao društvo ne treba da dozvolimo da budemo taoci jedne firme, zarad budućeg razvoja. U poslednjih nekoliko godina, "Telekom" je diktirao sve parametre razvoja fiksne telefonije, pokrivenost mrežom zavisila je od njega, cene usluga, uvođenje novih usluga, sa mnogim stvarima se kasnilo... Potrebno je proširiti mrežu, a nove i jeftinije usluge jedino može konkurencija da unese - tvrdi Marković.

Kada je mobilna telefonija u pitanju, već godinu dana očekuje se da se država odrekne vlasništva u jednom, a poželjno je u oba operatora.

- U mobilnoj telefoniji, praktično imamo "duopol". Konkurencija delimično postoji, jer kada jedan operator uvede novu uslugu, to uradi odmah i drugi. Ali definitivno je da se usluge ne razvijaju, kao ni pokrivenost mreže, zadovoljavajućom brzinom. Najbitnije je da bi cene usluga sigurno mogle da budu 30 odsto niže. Država može da uvede trećeg operatora u narednih godinu i po dana, pod uslovom da postoji politička volja za to. Ali, to ne bi trebalo da sprovede država, već Agencija za telekomunikacije, čiji je zadatak da kao nezavisno, regulatorno telo, deli licence za telekomunikacione usluge. Jer, kad nema regulisanih odnosa, glavnu reč i politiku prave oni koji su najjači, a to su ovde monopolisti - kaže Marković.
On navodi da nijedna vlada od Miloševićeve do današnje, nije jasno identifikovala i podržala u praksi razvoj telekomunikacionog sektora, što je šteta, jer je to infrastrukturni sektor koji najlakše može da se transformiše i da donese najveću korist sa najmanje ulaganja.

Anđelić smatra da država greši što odugovlači sa prodajom Mobtela jer je to najgore rešenje. - Treba se dogovoriti da se ta kompanija proda i u neraščišćenim vlasničkim odnosima, po cenu da se odmah ne podele sve pare već, na primer 80 odsto, a ostatak se može ostaviti u fond dok se ne donese konačna odluka. Država će tako dobiti bar deo para, sada nema ništa - objašnjava Anđelić.

Mobtelovi impulsi su skupi jer je izgradnju sistema za vreme sankcija finasirao iz sopstvenih prihoda, a ne iz kredita i pošto nema konkurenciju ne žuri da ih prilagodi platežnoj sposobnosti građana. Telekom pokušava da poveća broj pretplatnika niskom cenom i to je legalna strategija, smatra Anđelić, ali se taj gubitak pokriva iz prihoda fiksne telefonije i koči njen razvoj.